„Jedna strana diska govori o trudnoj boginji koja svetli a druga strana ima jednu rečenicu u dva stiha koja se odnosi na božanstvo koje zalazi. Uz vašu pomoć hteo bih jednog dana u budućnosti da prevedemo ove stihove o božanstvu ljubavi, da saznamo mnogo više“. Ovim rečima je, lingvista, doktor Garet Ouens, stručnjak za teme minojskog pisma, okončao svoje zanimljivo predavanje pod naslovom: Glas diska iz Festosa“, u Nacionalnom istraživačkom institutu Atine.

„Na obe strane diska je 61 reč i 18 stihova kao soneta sa rimom. Šest reči govori o svetlosti, drugih šest o zalasku svetla. Tri reči govore o trudnoj boginji a drugih deset reči o božanstvu sa raznim epitetima“, istakao je dr. Ouens u obraćanju na grčkom jeziku, mnogobrojnom slušalaštvu koje je pohrlilo u amfiteatar navedenog instituta da bi saznalo o njegovom eksperimentalnom tumačenju više od polovine reči diska, koje je zasnovano na višegodišnjem naučnom istraživanju.

„Sada možemo da  govorimo o tome šta bi mogle da znače više od polovine reči diska“, te i to kako za 10% od 61 reči „imamo lingvističke indicije da nešto znače“, bez da poznajemo njihovo tačno značenje. „Možda glas jedne minojske (pesnikinje) Sapfo ili Ipatije govori o Astarti minojskog Krita, božanstvu ljubavi. Disk ima 18 stihova sa rimom, koji deluju poetski. Dali možda govorimo o stihovima poput Šekspirovih soneta? Ili možda o nečemu poput mantinada sa Krita?“ – upitao se dr. Garet Ouens, upoznajući publiku sa tajnama diska iz Festosa, koji ima još mnogo toga da otkrije.

prevod: Jelena Cvjetković